Diözese Eisenstadt - Menü
Aktuell - Menü
Bischof - Menü
Über uns - Menü
Pfarren - Menü
Kirchenbeitrag - Menü
Frauen, Männer, Familie - Menü
Junge Kirche - Menü
Bildung - Menü
Für die Seele - Menü
Info, Hilfe - Menü
Diözese Eisenstadt - Seitentitel
Nachrichten - Bischof Ägidius J. Zsifkovics

Nachrichten und Predigten

© Diözese Eisenstadt/Gerald Gossmann

Montag, 4. September 2017

Svetište Predragocjene Krvi Kristove - Ludbreg, 03. September 2017

Draga braćo i sestre, dragi hodočasnici i štovatelji Predragocjene Krvi Kristove!

Dopustite mi da na početku ove propovijedi zahvalim na pozivu i da pozdravim prijatelja i domaćina varaždinskoga biskupa Josipa Mrzljaka, braću u biskupstvu, rektora svetišta i svećenike, redovnike i redovnice, đakone, bogoslove i sjemeništarce! Radost mi je pozdraviti predstavnike političkih i kulturnih institucija na čelu sa predsjednikom Hrvatskoga sabora, saborske zastupnike, župana i grado-načelnike te vas policajce i vojnike. Osobito pozdrav medijima, koji će moju riječ prenijeti starim i bolesnim te ljudima dobre volje, koji me slušate i gledate preko Hrv. radija i televizije. Obraćam se srdačno vama, dragi vjernici, zbog kojih sam i došao iz Gradišća i biskupije Željezno kako bih uputio riječ Božju, mladima i starima. Posebno odajem čast braniteljima, invalidima i poginulim u svim ratovima koji su dali svoju krv za mir i slobodu: čovjeka, naroda i Domovine.

Pitao sam vašega biskupa Josipa što bi danas trebao propovijedati: Rekao mi je, Egidije slobodan si, govori što hoćeš ali ne koliko hoćeš. Trudit ću se kratko govoriti kako bi ispunio biskupovu a vjerujem i vašu želju. Gledajući današnji blagdan i ovo Ludbreško svetište odlučio sam promišljati s vama o krvi: o ljudskoj krvi, o Božanskoj–Kristovoj-Euharistijskoj krvi te o mučenič-koj i braniteljskoj krvi kojom kao kršćani svjedočimo na ovome svijetu. Ja kao Gradišćanski Hrvat u 18 koljenu, čiji je narod prije 500 godina silom prilika otišao iz Hrvatske, nemojte mi zamjeriti, govorit ću i o svojoj staroj domovini Hrvatskoj, jer će te danas i na meni osjetiti da „Krv nije voda“.

Kada sam postao biskup u Gradišću pričao mi je liječnik kako je jedna baka došla k njemu sa žalbom. Pitao je, koji problem imaš bako sa zdravljem. Rekla je znate što, dobili smo novoga biskupa pa ga nikako ne mogu vidjeti kako izgleda jer mi se sve muti u glavi, umjesto jednoga vidim na oltaru dva, iako imam naočale. Doktor joj je izvadio krv i rekao da ima jako velik kolesterol u krvi. Pita baka a što je to i kako se liječi krv. Ovako. Ne smiješ jesti kobasice, pršut i špek da bi bolje vidjela. Baka je kratko promislila i još kraće odgovorila: znaš što gospon doktore, ma ja sam odlučila i dalje jesti špek, pršut i kobasice pa makar svojim očima nikada ne vidjela biskupa.

1.Ljudska krv Draga braćo! Dopustite mi jedno pitanje svima vama. Znate li vi, koja je vaša krvna grupa? Jeste li A, B, AB ili 0? Sigurno da među vama ima Akavaca, Bekavaca, sa AB i oni koji imaju krvnu grupu nula. A zašto sam ovo pitao?

Nedaleko od zgrade moje biskupije redovnici imaju bolnicu. Kada sam išao posjetiti bolesnike na vratima bolnice čula se svirena hitne pomoći. Dovoze jednoga mladića koji je stradao u prometnoj. Vidim trku liječnika i sestara. Čujem povike krvari, krvari, umire, umire. Liječnici viču pripremite krv. Potrčao sam liječniku i rekao, evo ja imam krvnu grupu „0“ i darovat ću krv da spasimo ovaj mladi život. Liječnik je rado prihvatio donaciju. Raspitao sam se kasnije, mladić je spašen i nije umro. Ovaj primjer nam govori kako je važno znati svoju krvnu grupu jer krv vidite odlučuje o životu i smrti.

Krv je u svim kulturama svijeta znak života. Svi smo u životu bar jednom krvarili. U našem jeziku kažu da je krv sinonim za dušu koja je srž našega života. Čuli smo riječi: Krvno srodstvo, krvna zakletva, krvni neprijatelji. Imamo i negativnih primjera u povijesti gdje su rasisti i nacionalisti – pred svim nacionalsocijalisti – zloupotrijebili krv i s njom propagirali zločinačke teorije s ciljem da se u ime rase i nacije prolijevala nevina krv.

Ljudska krv u laboratoriju nam govori nešto sasvim drugo. Svaki je od nas jedinstven sa svojom krvnom grupom koju možemo drugome darovati a od drugoga i primiti jer u bolesti i nesreći upravo krv odlučuje o životu i smrti.

2.Božanska-Kristova-Euharistijska Krv Današnji blagdan Predragocjene Krvi Kristove nije samo čuvanje tradicije. Isusova smrt je bila radikalni preokret svih slika o Bogu u čovječanstvu. Bog koji ljubi čovjeka postao je u Kristu naš brat i sluga koji se ponizio sve do smrti na križu dajući svoje tijelo i krv za čovjeka. Time je iskazao svoju ljubav koja čak sa križa oprašta i moli za svoje neprijatelje. Koje li ljubavi? Sa raspetim rukama: krvariti za druge, kričati od boli i moliti za neprijatelje. To je snaga križa i put vjernika. Zato je Isus rekao u današnjem evanđelju: „Ova čaša, novi je Savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva.“ (Lk 22, 20) On se stalno nama nudi i daje govoreći: Uzmite i jedite od ovoga svi! Uzmite i pijte! Svojim tijelom ću vas otkupiti. Svojom krvlju ću oprati vaše grijehe. Činite to trajno meni na spomen a vama na spasenje. Krist nam se daje kao apostolima: „Uzmite moju krv i razdijelite je među sobom. Ovo je tijelo moje koje se za vas predaje.“ (Lk 22,14-20) Otvori Kristu vrata svoje duše kroz iskrenu molitvu. Otvori Kristu danas svoje ranjeno i uplakano srce.

Krv Kristova je znak vjere, predanja i darivanja po smrti na križu. Krv Kristova je znak zajedništva Crkve po dvorani Posljednje večere i po čudu u Ludbregu. Krv Kristova poziva nas kršćane na svjedočanstvo u društvu u kojem mučenici prolijevaju svoju nevinu krv.

Braćo, nećete prepoznati Krista ni u sebi ni u drugima ako ne budete sudio-nici Euharistije - svete mise u kojoj se Krist daruje čovjeku kroz presveto Tijelo i Krv. Moć euharistije je svaki puta jedno novo čudo u pretvorbi, u koju nekada sumnjaju i sami svećenici kao Ludbreški svećenik. Ona okuplja obitelji, župe i narode na gozbu ljubavi u kojoj se susreće Bog i čovjek.

3.Kršćansko svjedočenje u društvu, narodu i Domovini. Dok sam ovamo dolazio tako sam dostojastveno gazio, stopu po stopu, po tebi zemljo Hrvatska, jer znam da si na svakom koraku natopljena krvlju mu-čenika. Ali Domovino! Ne smiješ biti zarobljena sa svojom prošlošću iako su te razapinjali do krvi i ubijali skoro do potpunoga umiranja. Sjetite se prošlih vremena u kojim se lagalo, ubijalo i montiralo procese kao blaženomu kardinalu Alojziju Stepincu i drugima. Smišljale su se lažne optužbe i krvave presude do smrti koje su Stepincu trovanjem njegove krvi, povećale muče-ništvo kojim je praktično već proglašen svetim. Radujem se tome danu i znam da je to već na vratima Crkve. Budite strpljivi! Mi već imamo sveca! Bit će to značajno i veličanstveno za naš narod, Crkvu u Hrvata i Domovinu!

Što nam je sada činiti u našem vremenu i društvu kao pojedinac i narod? Hrvatska danas treba najviše zajedništvo i dijalog. Dijalog u Hrvatskoj treba temeljno promijeniti: postom, molitvom i praštanjem. Negativni odnosi u društvu truju čovjeka, obitelj, narod i Crkvu. Tražite zajedništvo, dijalog i ko-mpromis, neka u nama – u svakome kršćanu i građanu – cirkulira zdrava krv.

Ludbreg, u čijem zidu počiva Kristova krv, je živi dokaz da zidovi ne šute. Ako zidovi ne šute zašto vi, narode, šutite? U našem narodu su ubijene tisuće nevinih ljudi a odgovorni, jedva sramotno progovore koju riječ. Braćo, na govor nas obvezuje: krv mučenika, plač nevine djece, jauk silova-nih žena i ubijenih majki, krik mučenih vojnika koji su samo branili svoju Domovinu. Prođe jedan rat i ništa. Komunisti šute jer su im krvave ruke ali prođe i drugi rat, a humanisti sad šute. Dokle ćemo tako ići? Vodite se na-čelom praštanja a vi koji ste mučili i ubijali sunarodnjake počnite pokajanje!

Krv nije voda koju možemo olako proliti, pogaziti i zaboraviti. Svaka krv križa i patnje nevinoga čovjeka mora konačno doživjeti svoju pravdu te biti pro-glašena bar mučeničkom. Ta krv je u zemlji, jamama i rijekama ali ona je i u zidovima logora i zatvora. Braćo, ta krv je još na rukama i dušama živućih ubojica. Ljudi krvavih ruku koji su proizvod okrvavljene ideologije ne mogu voditi časno ovaj narod i Hrvatsku. Recite im Stop, Stop! Europa je to davno rekla. Dajte se voditi onima koji su čistih ruku! Dajte mladima priliku, dajte mudrijima politiku, ma dajte siromašnijima od sebe bogatstvo ove zemlje!

Ne bavite se više kamenim i limenim pločama i sekularizmom, nego bavite se ljudskim srcima i optimizmom. Vrijednosti i znakovi domovinskoga rata ne smiju se čupati iz temelja slobodne i demokratske Hrvatske. Spremno branite i dalje ono što je krvlju mučno stečeno. Budite uvijek za Domovinu spremni, kako zemaljsku tako i nebesku.

Na kraju vas molim u ime Krvi Kristove: Ne gledajte u vašem društvu tko je krvna grupa A, B grupa, AB ili nula. Gledajte tko pripada samo RH plus i minus. Morate samo dobro gledati koji su u RH - Republici Hrvatskoj - pozitivni i negativni. Ne bavite se prebrojavanjem krvnih zrnaca ali se dobro čuvajte parazita koji truju zdravu krv u društvu, narodu i Domovini.

Kanite se prljave prošlosti, živite sadašnjost i borite se za budućnost. Ne dijelite se jer različitost je Božji dar. Pustite prošlost sudcima i povijesni-čarima. Svatko tko je ovdje rođen ima pravo na život ali mora i voljeti Do-movinu kao majku a ne kao maćehu. Ne stvarajte sebi neprijatelja jer čita-mo danas u poslanici Efežanima (Ef,13-12) da je Krist „po križu ubio prvo u sebi neprijateljstvo“ pa onda u svima nama.

Političari i odgovorni u društvu, pitam vas kao neutralan europski čovjek: Kada ćete imati hrabrosti staviti lustraciju pred oči Hrvatske i lice Europe? Ne možete živjeti i raditi u trajnom neprijateljstvu. S pravom vas narod i branitelji smatraju odgovornim za podjele u ovoj zemlji. Ljudi opravdano sumnjaju da štitite one koji imaju krvave ruke i prljave prste. Nema pravo-ga mira i pomirenja bez kršćanskoga i ljudskoga načela pravde i istine!

Pričao mi je jedan hrvatski forenzičar kako je u ušminkanim zidovima komunističkih zatvora i ratnih logora, našao prikrivenu i zafarbanu krv ubijenih mučenika. Da. Zaklela se zemlja raju da se tajne nikada sakriti ne daju. Isusa su ubili ali je čak i u zidu Ludbreške crkve ostala njegova živa euharistijska krv. Obistinila se stara poslovica kako i zidovi imaju uši i ne šute. U šutnji zidova ove crkve i u euharistijskoj Krvi Kristovoj u svakoj crkvi, čovjek osluškuje patnju i uskrsnuće, kako Krista tako i čovjeka.

Dok stojimo pod križem, ja vas molim molite ovako: Moje suze vidiš samo ti, tu si sa mnom kad napuste me svi. Uz vapaj molitve moga pastoralnoga asistenta Ive Šeparovića završimo ovo razmišljane pjesmom „Bože moj...“

(Slijedi pjesma: „Ti me primi u zagrljaj svoj i povedi svojom stazom mira. Čista srca tebi želim doć, Bože moj. S tvojom rukom na ramenu mom, teška mora ja ću lakše prijeći. Mojoj duši podaj blagoslov, Bože moj. Moje suze vidiš samo ti, tu si sa mnom kad napuste me svi, svjetlost Tvoja utjeha kroz noć, Ti ne ostavljaj me Bože moj. Kada zadnji ja napravim krug i kad dođem pred Kraljevstvo Tvoje, moja duša mir će naći svoj, Bože moj, Bože moj!“)

Draga braćo i sestre! Mi poznajemo svoju krvnu grupu i biramo tko će kome u nevolji dati kap svoje krvi. Krist nam daje drugi primjer. Ne znam njegovu krvnu grupu ali pretpostavljam da je bila nula, jer je dao svoju krv za svakoga čovjeka ne gledajući bogate i siromašne, male i velike sa ovom ili onom nacijom i vjerom.

Darujmo se kao ljudi i kršćani jedni drugima. Darujmo svoj život i svoju krv za brata čovjeka, svoju Crkvu i za Lijepu našu Domovinu, jer nas Kristova krv na to poziva. Upravo će nas ta krv na času smrti otkupiti i spasiti. Ne zaboravite nikada u svoje tijelo primiti Kristovo tijelo i njegovu krv koja se daruje za nas u euharistiji, u svetoj misi.

Predragocjena Krvi Kristova, ojačaj našu vjeru i otkloni po ovome svetištu u nama svaku sumnju kao kot Ludbreškoga svećenika, da i mi kao i on u kona-čnici povjerujemo u tvoju živu prisutnost u euharistiji, u svetoj misi i među nama. Pomozi nam da svojom krvlju, bila ona krvna grupa A, B, AB ili O, svjedočimo za Boga, Crkvu i naš hrvatski narod u dijaspori i u mojoj staroj i ljubljenoj domovini Hrvatskoj! Tako neka bude! Amen.

65. Arbeiterwallfahrt nach Stift Griffen und Eberndorf - 2. September 2017

Mit dem Gleichnis von den Talenten lädt uns Jesus in dieser Morgenstunde ein, bei dieser 65. Arbeiterwallfahrt über Großpetersdorf nach Stift Griffen und Eberndorf in Kärnten kurz innezuhalten, darüber nachzudenken, was uns da im Evangelium gesagt und zugemutet wird. Mit diesem Evangelium legt uns Jesus selber 3 Dinge ans Herz:

Die Zusage: Du hast ein Talent – mindestens eines! Du hast ein Talent, eine Gabe, die du einsetzen kannst, damit vom Reich Gottes in dieser Welt etwas sichtbar wird. Schau nicht neidisch auf die anderen, die scheinbar mehr haben. Jeder und jede ist von Gott beschenkt – niemand hat alles und keiner hat nichts! Diese Wallfahrt will dir helfen dein Talent zu sehen, vielleicht auch wiederzuentdecken und zu aktivieren. Aber wie soll das gehen? Wenn du zuhören kannst, dann nimm dir Zeit, besuche Alte und Kranke! Wenn du andere begeistern kannst, dann führe sie in einer Gruppe zusammen und stecke sie mit deiner Freude und deinem Glauben an! Wenn du kontaktfreudig bist, dann geh auf andere zu, lade sie ein, hole sie heraus aus ihrer Isolation!

Die Ermutigung: Bring dein Talent in Kirche und Gesellschaft ein! Hast du schon erkannt, welche Gaben und Talente zum Aufbau der Gemeinde Gott dir persönlich gegeben hat, welche Berufung er dir zugedacht hat? Wie beantwortest du das Vertrauen, das Gott in dich setzt – mit Angst, mit Ausreden, mit Bequemlichkeit, mit Feigheit oder mit Dankbarkeit, Einsatz und Freude? Durch dich und dein Talent bleibt das Evangelium heute lebendig. Hilf mit, dass deine Gemeinde ein Ort wird, an dem man gemeinsam auf Talentsuche geht, verborgene Talente entdeckt und fördert, sich gegenseitig bereichert und beschenkt.

Die Warnung: Vergrab nicht dein Talent! Vergrabt nicht die frohe und befreiende Botschaft des Evangeliums in Formeln, Verboten, Gesetzen und toten Traditionen! Macht nicht das Bewahren, Festhalten, auf Nummer-sicher-gehen zum obersten Prinzip eures Verhaltens und Entscheidens! Lasst eure Kirche nicht zu einem Museum werden, in dem das Evangelium konserviert und geschützt, aber nicht gelebt wird! Lebt vielmehr euren Glauben mit Freude in euren Familien und Pfarrgemeinden und gebt ihn glaubwürdig an eure Kinder weiter! Scheut keine Anstrengung und keine Experimente, wenn es darum geht, den Glauben so weiterzugeben, dass er die Menschen heute anspricht, berührt, aufrichtet und heilt! Habt keine Angst ein Risiko einzugehen, auch wenn es von euch verlangt, die Bequemlichkeit und Feigheit aufzugeben und sich auf Neues und Ungewohntes einzulassen! Vergesst nicht das weise Wort eines Bischofs: "Eine Kirche, die nichts riskiert, riskiert am Ende alles!" (Bischof Georg Moser)

Diese 65. Arbeiterwallfahrt will dir helfen, die Freude am Glauben wieder zu entdecken und zu aktivieren, wenn dir mit dem Gleichnis von den Talenten im Evangelium von Jesus selber gesagt wird: Du hast ein Talent – Bring dein Talent in die Kirche und Gesellschaft ein – Vergrab nicht dein Talent aus Angst, Bequemlichkeit und Feigheit! Denn, wenn viele kleine Menschen an vielen kleinen Orten viele kleine Dinge tun, dann geschieht auch etwas in der großen Welt!

Möge diese Wallfahrt in ihnen die Freude am Glauben wecken und stärken sowie zu einem Fest der Freude am Glauben werden! Amen.