Diözese Eisenstadt - Menü
Aktuell - Menü
Bischof - Menü
Über uns - Menü
Pfarren - Menü
Kirchenbeitrag - Menü
Frauen, Männer, Familie - Menü
Junge Kirche - Menü
Bildung - Menü
Für die Seele - Menü
Info, Hilfe - Menü
Diözese Eisenstadt - Seitentitel
Nachrichten - Bischof Ägidius J. Zsifkovics

Nachrichten und Predigten

© Diözese Eisenstadt/Gerald Gossmann

Montag, 28. August 2017

Skupno Hrvatsko shodišće u Celje - 27. August 2017

Ključ je potribno i važno sredstvo u našem svakidanjem žitku. S ključem otvorimo vrata našega stana, auta, crikvena i druga vrata. Ključ nam je potriban, da si otvorimo kasu, safe ili tresor. A i u vjerskom žitku imaju ključi posebno značenje kot evandjelje veli. Svi smo mi srićni i zadovoljni ako imamo pravi ključ i si s njim moremo otvoriti zatvorena vrata ali svi smo tužni i zdvojni ako zgubimo ključ ili nimamo pravi ključ i stojimo pred zatvorenimi vrati.

U današnjem evandjelju veli Jezuš Petru: "Tebi ću dati ključe kraljevstva nebeskoga. I čagod svežes na zemlji, bit će svezano i na nebesi; čagod razvežes na zemlji, bit će razvezano i na nebesi!" Svezati i razvezati znači imati ključ spoznanja i upravljanja, nazvišćavanja i peljanja a pred svim imati punomoć oprošćenja. Jezuš sam – ključ Davidov – nam je otvorio vrata k Bogu, k človiku i pakla. Jezuš je zato i ključ našega spasenja. Jezušev ključ nije recept, nego put: kot on neka i mi druge prosimo, drugim hvalimo i oprostimo, stvaramo zajedničtvo, naše bližnje hrabrimo. Kršćani su "ključni ljudi" u svitu, ki znaju za tri važne ključe s kimi se daju otvoriti vrata neba i srca ljudi ter činiti čudesa u osobnom žitku, obitelji, Crikvi i društvu.

Papa Franjo pri zadnjoj biškupskoj sinodi o familiji veli, da svaka zajednica i obitelj ako kani napredovati i imati budućnost triba tri riči: "Prosim – Hvala – Oprosti." Ovo su i tri važni ključi za naš osobni, obiteljski, crikveni i društveni život. Ako ove tri riči zaista živimo i si je u svakidanjem žitku velimo, otvorit ćedu se ljudska srca i nebeska vrata.

Prvi ključ je rič "Prosim". U našem modernom času se skoro zgubila ova rič. Gdo još danas zač prosi? U našem dobrostanju postala je prošnja znak slabosti, odvisnosti, sramote i poniženja. Pokidob sve imamo, si moremo sve kupiti i sami urediti, mislimo, da već nikoga ne tribamo za ništa prositi. I u naši obitelji i farski zajednica rijetko se čuje rič "prosim"! Prositi Boga i bližnjega je znak velikoga povjerenja i poštivanja ali i znanje, da si ne morem sve sam dati, nego da smo od drugih odvisni i jedni drugim upućeni. Marija nam je u Kani Galilejskoj pokazala kako važna i potribna je ta mala rič "prosim". Prosila je Jezuša za mladohižnike, ki su bili u stiski, ar im je vino sfalilo. Marijinom prošnjom učinio je Jezuš prvo čudo. Kad sam projdući tajedan bio s 160 Gradišćanci u Fatimi vidio sam ka-ko ljudi – i brojne mlade obitelji s dicom – iz cijeloga svita do svetišća na kolena puzu i pred milosnim kipom Fatimske Marije klečeć molu i za pomoć prosu. Kod dičak sam i ovde u Celju vidio kako hodočasniki pred milosnim oltarom kleču i okolo njega puzu. Danas se ovo skoro zgubilo – morebit kad se sramujemo, ar ovako ča moderni človik već ne čini ili smo znamda zgubili povjerenje u Boga? Prositi – tim raste povjerenje u Boga! Zato gajimo opet molitvu, da ne zabimo prositi!

Drugi ključ je rič "Hvala". U našem modernom času se skoro zgubila i rič "hvala". Gdo se danas još zač zahvali? Čemu se tribamo zahvaliti, kada je ionako sve moguće i po sebi razumljivo? Reći "hvala" nije znak slabosti i odvisnosti, nego znak veličine, priznanja i hvalodavanja. Ki veli "hvala", ta zna, da je od Boga nadaren, da je njegov život veliki Božji dar. Marija nam je pokazala nje velikim hvalospjevom Magnifikata kako tribamo Bogu zahvaljivati za sve prijete dare i milošće ter i za sva njegova dobročinstva ali kako neka pristupimo našemu bližnjemu zahvalnim držanjem! Mala rič "hvala" je ključ s kim moremo otvoriti vrata! Kako bi se u naši obitelji, farski zajednica i društvu moglo lipo i mirno živiti kada bi si čudakrat rekli ovu malu ali tako važnu ric "hvala"? Teško nam je reći "hvala", ar smo drugim nenavidni i kanimo biti veći, važniji od našega bližnjega! Ne zgubimo ključ "hvale", da ne bi zgubili znanje, da smo od Boga nadareni i pripravnost na služenje bližnjemu!

A treći ključ je rič "Oprosti". U našem modernom času se skoro zgubila i ova rič "oprosti". Gdo danas još prosi koga za oprošćenje? Žalibože smo zgubili svist i ćut krivice, griha, da smo ča zamudili ili krivoga učinili i zato već ne razumimo zač bi se spovidali ter Boga i bližnjega za oprošćenje prosili! Pokidob mi ljudi nismo prez falingov tribamo mjesto na ko moremo dojti i naše teškoće i grihe izreći, za oprošćenje prositi i putem spovidi oprošćenje i pomirenje zadobiti! Ne projdite domom prez sv. spovidi! Petar u današnjem evandjelju priznao je Jezuša: "Ti si Kristuš, Sin živoga Boga!" Ravno tomu slabomu i grišnomu Petru, ki ga je zatajao, dao je ključe, da veže i razveže, uči i pelja ali i moć oprosta. Petar zna, da je njemu najveć oprošćenje potribno! I mi moramo znati da živimo od oprošćenja. Ovo je konačni ključ, koga Bog po Jezušu daruje svitu. Marija nas ovde u Celju, Fatimi i na drugi hodočasni mjesti kot dobra i ljubezna majka zame za ruku i nas pelja u spovidnicu, da se s Bogom i bližnjim pomirimo. Reći "oprosti mi" nije znak slabosti i gubitka, nego veličine i dobitka! Ovim ključem otvaraju se vrata Bogu i bližnjemu!

Kada hodočastimo u Celje onda i mi dojdemo pred Majku Celjansku i ju "prosimo" za nje pomoć i zagovor u naši potriboća, stiska i nevolja. Onda joj velimo "hvala" za sve prijete dare i milošće u prošlom ljetu. Onda velimo u spovidi "oprosti" sve naše slabosti, krivice i grihe. Papa Franjo nas poziva, da mi sami, u naši obitelji, fara i društvenom žitku ne pozabimo i se ne sramujemo svaki dan jedni drugim reći: Prosim – Hvala – Oprosti! Ovimi ključi otvaramo vrata našega stana, srca ljudi i vrata kraljevstva nebeskoga. Ovim prinosimo miru u svitu!

Majka Božja Celjanska, isprosi nam milost, da i mi svaki dan Tvojemu Sinu i jedan drugomu velimo: Prosim – Hvala – Oprosti, da bi timi klju-či otvorili sva naša zemaljska a konačno i nebeska vrata! Ovo shodišće je plodno ako doma u obitelji, na susjedstvu, u fari i na poslu velimo ove tri riči – onda smo pravi kršćani i kot takovi "ključni ljudi" u svitu. Ključe, ke svaki dan zamemo u ruku, nas na to spominjaju! Amen.